Miksologija
Umetnost pravljenja koktela, Miksologija, koja podrazumeva kreativno mešanje ukusa i prezentaciju, evoluirala je u živo i zadivljujuće iskustvo. Koktele odlikuju balans ukusa, boja i tekstura, stvarajući vizuelno privlačno i ukusno čulno iskustvo. Sposobnosti barmena da spoji odabrane elemente u harmoničnu celinu je jedinstven spoj umetnosti i nauke. Svaki koktel priča priču i odražava kreativnost i veštinu svog tvorca.
Kategorije proizvoda
Proizvodi sa oznakom "Kupi više plati manje" imaju količinski popust. Klikom na proizvod sa ovom oznakom možete videti cenu po komadu za kupovinu većih količina.
Žestoka pića
Žestoka alkoholna pića se dobijaju procesom destilacije i kreću se od 37.5% do 50% alkohola. I ako pića postoje već dugo, moderna istorija pića se vodi od XIV veka kada su počela masovno da se koriste u medicinske svrhe, a novom erom alkoholnih pića se smatra XVII vek kada države kreću da kontrolišu proizvodnju alkoholnih pića.
džin
I ako Džin ljudi često povezuju sa Engleskom, ovo piće zapravo potiče iz Holandije (Jenever ili Genever na Holandskom znači kleka). Destiluje se sa klekom i drugim biljkama. Proziran je i aromatičan, a kleka se ističe kao glavni sastojak. Tokom Holanskog rata za nezavisnost u XVII veku je bio poznat kao "Holandska hrabrost" a od najranijih dana se koristi kao sastojak koktela jer su ga već tada za vojnike Kraljevske armije mešali sa limunovim sokom.
vodka
Vodka je piće koje se proizvodi od žitarica, a poreklo imena dolazi od slovenske reči koja znači voda. Uprkos tome što poreklo imena dolazi od vode, vodka može da bude izuzetno jaka - određene vodke imaju izuzetno visok procenat alkohola. Proizvodi se od druge polovine IX veka u Rusiji. Ima neutralan ukus, a najčešće se ostavlja da odleži u hrastovim bačvama.
rum
Rum je piće koje potiče sa Kariba, a prva proizvodnja je zabeležena u XVI veku. Rum se pravi dodavanjem kvasca u melasu šećerne trske gde se fermentacijom stvara mali procenat alkohola, zatim se vrši destilacija pa starenje i karakterišu ga bogat ukus i arome karamele i voća. Ono što je zanimljivo za ovo piće je da posebna pažnja može da mu se posveti 31. jula svake godine kada se obeležava Dan crnog tota - dan kada je ukinuta zabrana konzumiranja ruma za britanske mornare.
viski
Prva registrovana destilerija viskija datira sa kraja XV veka u Škotskoj, kada monah Džon Kar proces dobijanja ovog pića nazivao "umetnost destilacije vode života". Danas u proizvodnji viskija prednjače Škotska, Irska, Sjedinjene Američke Države i Kanada. Zanimljivo je da je tokom prohibicije u SAD ovo piće prepisivano od strane doktora, a podaci kažu da je krajem prohibicije i nakon ukidanja (tridesetih godina XX veka), prosečan punoletni amerikanac konzumirao 88 boca viskija godišnje. Viski je nakon procesa destilacije potpuno bezbojno piće, a boju po kojoj ga znamo dobija tokom odležavanja u buradima od belog hrasta.
tekila
Tekila je piće koje može da se proizvodi samo u pet regija na svetu, na teritoriji Meksika (Jalisco, Michoacan, Nayarit, Guanajuato i Tamaulipas), a najplodnije tlo za razvoj plave agave, od koje se pravi, je Jaliscko, gde je prva tekila i proizvedena tokom XVI veka. Tekila se deli na tri kategorije: Blanco (koja nije odležala), Reposado (koja je odležala između dva meseca i godinu dana), i Añejo (koja je odležala između 1 i 3 godine). Često se služi u šotovima uz dodatak soli i limuna. So pospešuje ukus i čisti nepce dok limun ili lajm dodaju svežinu i obogaćuju ukus.
Likeri
Likere su na početku svog postojanja francuski monasi u XIII veku pravili isključivo u medicinske svrhe. Ovo piće koje karakterišu ukusi obogaćeni voćem, biljkama i začinima, danas je popularno širom sveta, kako da se konzumira samo, tako i u brojnim koktelima.
Proseko
Proseko ima poreklo iz istoimene italijanske regije tokom Rimskog carstva koja je danas poznata kao Trst. Pravi se od sorte grožđa Glera, a dozvoljeno je dodavanje malih količina Pinot Grigio i Chardonnay, dok Prosecco rose sadrži male količine Pinot Noar sorte. Svoju popularnost je stekao u Torinu tokom XVIII veka. Prosecco se služi ohlađen i čest je aperitiv. Pratilac je laganih jela od plodova mora, salata i antipasta a obavezan je sastojak tokom pripreme mnogih koktela.
vermut
Za poreklo vermuta se često pomene da recepti za ovo piće postoje u egipatskim piramidama, ali je značaj u Evropi stekao tokom srednjeg veka. Najznačajniju ulogu u razvoju vermuta odigrala je italijanska regija Pijemonte, a naročito centralni grad regije Torino, gde je ovo "popodnevno" piće steklo veliku popularnost.
