Deset sireva koje morate probati

28.04.2022 - Autor: Dejan Đorđević

Prosečno vreme čitanja: 6 minuta

Kada su delikatesi i uživanje u hrani tema, sirevi su nezaobilazni, zbog bogatstva izbora, ukusa i tekstura, gde neki izgledaju vrlo zanimljivo, a neki i čudno, čak i nejestivo.

Raspon stilova često može zbuniti potencijalne konzumente, pa nije na odmet predstaviti nekoliko sireva koji su neizostavni za ljubitelje dobrog zalogaja. Sirevi imaju dugu istoriju i proizvode se u svim krajevima sveta, različitim metodama, što upravo i stvara takvu raznolikost i bogatstvo ove namirnice.

Zanimljiva činjenica je da Francuska ima više od 400 vrsta sireva, dok jedan Japan, na primer, ima tek nekoliko različitih vrsta. Od nekoliko hiljada sireva koji postoje širom sveta, jasno ih je kategorizovano tačno 1.831. Stručnjaci sireve dele na sedam do deset tipova, kako bi bar malo olakšali snalaženje i izbor svima koji žele da ih upare sa dobrim vinom ili da u njima uživaju samostalno ili kao delu ukusnog obroka.

Po tipu kore, sirevi se dele na sedam tipova: sveži (od kojih su najpoznatiji ricotta i feta), prirodne kore, meki beli (camember, brie…), polutvrdi (na primer, edam), tvrdi (gde je najpoznatiji predstavnik svakako parmigiano reggiano, a tu su i manchego i cheddar), sa plesnima (gorgonzola…) i aromatizovani (gauda sa kimom i sl.).

Šta probati i zbog čega? Odgovor nije lak, ali pokušali smo da izdvojimo i preporučimo deset sireva koje bi svaki pravi gurman trebalo bolje da upozna i da što češće uživa u njima.

METRO Srbija u svojoj ponudi ima veliki izbor sireva, pa ovo može biti i poziv da se na našim policama detaljnije upoznate sa asortimanom.

Mozzarella

Mozzarella je najpoznatija kao neizostavni sastojak kvalitetne pizze. Proizvodi se od pasterizovanog ili nepasterizovanog mleka, najčešće kravljeg, ali može biti i od bivoljeg, što joj daje karakterističan ukus i teksturu. Uz Mozzarellu treba spomenuti i Burratu, sir koji je mešavina mozzarele i pavlake, vrlo neutralnog ukusa i nežne teksture.

Parmigiano Reggiano

Parmigiano Reggiano, ponos Italije, proizvodi se u različitim verzijama, od 12 do 36 meseci starosti. Tvrdi sir intenzivnog ukusa, sa izraženim notama karamele i orašastih plodova, idealan je sastojak salata, testenina i rižota. Sličan parmezanu je Grana Padano, takođe svetski poznat sir, a razlike uglavnom potiče od geografskog porekla.

Taleggio

Taleggio je još jedan pažnje vredan italijanski sir, mek i blagog ukusa, sa voćnim notama. Ima oštar miris, a ime je dobio po dolini u blizini grada Bergamo, odakle originalno potiče. Ima jako dugu istoriju i jedan je od omiljenih u Italiji, posebno u severnom delu. Odličan je za bruskete, salate i rižoto, a dobro se slaže i sa morskim plodovima.

Brie

Brie je globalno najpoznatiji francuski sir i naziv je dobio po pokrajini odakle je originalno potekao. Bio je omiljeni sir još na gozbama francuskih kraljeva. Proizvodi se od nepasterizovanog kravljeg mleka, mekan je, bele boje, sa sivim nijansama neposredno ispod kore, a ukus mu može varirati, što zavisi od sastojaka koji se dodaju u toku proizvodnje. Služi se na sobnoj temperaturi i spada u desertne sireve. Lep je par sa orašastim plodovima i crvenim vinima.

Roquefort

Roquefort potiče sa juga Francuske i proizvodi se od ovčijeg mleka, a jedan je od najpoznatijih sireva sa plavom plesni. Francuzi ga smatraju „kraljem sireva“. Pravim Roquefort sirom smatra se samo onaj koji je sazrevao u prirodnim pećinama Combalou. Ima vrlo oštar ukus, sir je bele boje i prošaran plavim plesnima koje nastaju tokom procesa zrenja. Nema koru.

Manchego

Manchego je najpoznatiji španski sir, pravi se od ovčijeg mleka i karakterističan je za pokrajinu La Mancha (postojbinu slavnog Don Kihota!). Postoje varijacije u zavisnosti od perioda zrenja, od 2 meseca do čak dve godine. Tvrd je i sa bogatom teksturom, a boja varira od bele do žućkaste, dok je kora tamnija (žuta do svetlo smeđa). Pikantan je i predstavlja karakterističan primer visokokvalitetnog ovčijeg sira.

Gruyere

Gruyere je najpoznatiji švajcarki sir, polutvrdi i od kravljeg mleka. Naziv nosi po svojoj postojbini, švajcarskom selu Gruyere. Ima rupičastu strukturu, a ukus karakterišu voćne i orašaste note. Koristi se u salatama i sa različitim pastama, a lepo se slaže sa belim vinom, čak i pivom.

Ementaler

Ementaler je karakterističan za centralne delove Švajcarske, ima tvrdu strukturu sa karakterističnim okruglim rupama koje nastaju u toku procesa fermentacije. Proizvodi se od napasterizovanog kravljeg mleka i tehnološki je težak za proizvodnju.

Feta

Feta je sir koji dolazi iz Grčke, a naziv je zaštićen, tako da se fetom mogu nazvati samo sirevi koji se proizvode u Grčkoj, u šest pokrajina. Postoje razlike u tvrdoći i teksturi u zavisnosti od dela Grčke u kojoj se feta proizvodi, pa postoje varijacije i u odnosu mleka od kog se radi, a u pitanju je pasterizovano ili nepasterizovano ovčije ili kozije mleko. Neizostavan je sastojak grčke salate, a Grci ga koriste i za pite, neretko i za pizze. Idealna je za konzumaciju sa samo malo maslinovog ulja, a odlično se uparuje i sa laganijim vinima.

Cheddar

Cheddar je tvrdi sir koji poreklo vodi iz Engleske, a danas se proizvodi širom sveta. Posebno se ceni stariji, koji je tamnije boje i jakog ukusa. Proizvodi se od pasterizovanog kravljeg mleka. Postoje i američke „verzije“ koje se razlikuju od engleskog originala, ali su čest izbor siroljupcima.

Ne treba zaboraviti ni sireve koji su karakteristični za naše podneblje, pa možete uživati u bogatstvu ponude Srbije i probati sireve sa Zlatara, iz Homolja, nešto od vojvođanskih favorita ili možda sireva karakterističnih za Južnu Srbiju.

Ponuda je ogromna, a izbor je na vama. Prijatno!

Autor teksta je Dejan Đorđević, rukovodilac za odnose sa HoReCa klijentima u METRO Cash&Carry